13:07

19.07.2022

13:07

19.07.2022

Glas Amerike

Širom Evrope, množe se ekonomski problemi kako se nastavlja ruski rat u Ukrajini. Banke hrane u Italiji primaju sve više ljudi. Nemački zvaničnici gase klime dok pripremaju planove za štednju gasa i ponovnu upotrebu uglja.

Jedna energetska kompanija traži državnu pomoć, a mlekare se pitaju kako će pasterizovati mleko. Vrednost eura pala je na najniži nivo za 20 godina u odnosu na dolar, a sve se češće predviđa recesija.

Ti pritisci su znak kako su konflikt i odluka Kremlja da postepeno obustavi isporuke prirodnog gasa izazvali energetsku krizu u Evropi i povećali verovatnoću da će doći do recesije u trenutku dok se ekonomija oporavlja od pandemije kovida 19, prenosi agencija Asošijeted pres.

U međuvremenu, visoke cene energije zbog rata idu u korist Rusiji, jednoj od najvećih izvoznica nafte i prirodnog gasa, čija je centralna banka uz višegodišnje iskustvo sa sankcijama stabilizovala rublju i inflaciju uprkos ekonomskoj izolaciji.

Međutim, dugoročno, ekonomisti kažu da će Rusija - iako će izbeći potpuni kolaps - platiti veliku cenu rata: doći će do produbljivanja ekonomske stagnacije kroz izgubljene investicije i niže zarade građana.

Najveći izazov za Evropu je kratkoročni: suzbiti rekordnu inflaciju od 8,6 odsto i preživeti zimu bez velikih nestašica energije. Kontinent zavisi od ruskog gasa, a visoke cene energije utiču na proizvodnju, cene hrane i cene na pumpama.

Neizvesnost je prisutna i u industrijskim sektorima poput proizvodnje čelika i poljoprivrede, koji bi mogli da se suoče sa restrikcijama u snabdevanju gasom da bi se zaštitila domaćinstva u slučaju pogoršanja krize.

Jedno veliko udruženja mlekara u nemačkom gradu Piding, blizu Minhena, napravilo je zalihe od 200.000 litara goriva da bi mogo da nastavi da proizvodi struju i paru za pasterizaciju mleka i da ga drži na niskim temperaturama ako bude ukinuto snabdevanje električnom energijom ili gasom.

Reč je o ključnoj meri zaštite za 1.800 poljoprivrednika, članova udruženja, čijih 50.000 krava daje milione litara mleka dnevno.

"Ako mlekara ne funkcioniše, onda ne mogu ni poljoprivrednici koji bi morali da bace mleko", rekao je izvršni direktor Bernhard Pointner.

Udruženje je takođe napravilo zalihe ambalaža i drugih proizvoda u slučaju da nestašice energije pogode i lanac nabavki.

Ekonomski problemi vidljivi su i za trpezarijski stolom. Grupe za zaštitu potrošača procenjuju da prosečna italijanska porodica ove godine troši 681 euro više da bi se prehranila.

“Veoma smo zabrinuti zbog situacije i stalnog povećanja broja porodica kojima pomažemo", kaže Dario Bođo Marzeti, predsednik Banke hrane Lombardije, koja okuplja desetine humanitarnih organizacija koje pomažu da se prehrane građani kojima je pomoć najpotrebnija. Mesečni izdaci organizacija iznose do 5.000 eura ove godine.

U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron najavio je da vlada planira da štedi energiju tako što će gasiti ulične svetiljke tokom noći, a biće preduzeti i drugi koraci. U Nemačkoj, zvaničnici mole građane i preduzeća da štede energiju i nalažu da se smanji upotreba klima na javnim mestima.

Te mere su preduzete nakon što je Rusija obustavila ili smanjila isporuke gasa nekim evropskim zemljama. Prošle nedelje je zbog održavanja zatvoren i Severni tok 1, i strahuje se da neće biti nastavljen protok gasa između Rusije i Nemačke.

Najveći nemački uvoznik ruskog gasa, Uniper, zatražio je vladinu pomoć zbog ogromnih cena tog energenata i ograničenja na cenu koju može da naplati potrošačima.

Karsten Brzeski, glavni ekonomista za euzoronu u banci ING, previđa recesiju na kraju godine, s obzirom da će visoke cene pogoditi kupovnu moć.

Dugoročni evropski ekonomski rast zavisiće od toga da li će se vlade odlučiti za ogromne investicije potrebne za prelazak na ekonomiju zasnovanu na obnovljivim izvorima energije.

"Bez tih investicija i strukturnih promena, jedino je preostalo da se nadate da će sve funkcionisati kao ranije - ali neće", upozorio je Brzeski.

Dok Evropa trpi teške posledice, Rusija je stabilizovala vrednost rublje, berzu i inflaciju kroz sveobuhvatnu vladinu intervenciju. Za rusku naftu ima sve više kupaca u Aziji, doduše po sniženoj ceni.

Nakon šo su mu uvedene sankcije 2014. godine zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, Kremlje je razvio izdržljivu ekonomiju, tako što je održavao dug na niskom nivou, a na kompanije vršio pritisak da delove i hranu kupuju u Rusiji.

Iako su se strane kompanije, kao što je IKEA, povukle iz Rusije, a zemlja prvi put za više od veka nije platila dospeli strani dug, u centru Moskve se ne oseća kao da je kriza neminovna. Mladi i dalje idu u restorane, iako su zatvorene poznate radnje u jednom od tržnih centara.

Naslednik Mekdonaldsa, Vkusno-i Točka, služi manje više istu hranu, kao i bivši američki lanac krofni Krispi krim.

U manje prosperitetnim regionima, Sofija Suvorova, koja živi u gradu Nižni Novogorod - 440 kilometara udaljen od Moskve - kaže da oseća posledice po porodični bužet.

"Više ne naručujemo hranu. Nekada je to bilo pogodno kada imate malu decu. Ređe idemo u kafiće, na koncerte, u pozorišta. Pokušavamo da zadržimo zabavu za decu, ali su odrasli morali toga da se odreknu", kaže Suvorova.

Ekonomisti kažu da vrednost rublje - koja je snažnija u odnosu na dolar nego što je to bio slučaj pre rata - i pad inflacije daju obmanjujuću sliku.

Kurs je namešten zbog pravila koja sprečavaju odliv novca iz zemlje, dok su izvoznici primorani da većinu stranih prihoda od nafte i gasa zamene za rublju.

I stopa inflacije "je delimično izgubila svoje značenje", napisao je u nedavnoj analizi Janis Kluge, ekspert za rusku ekonomiju u nemačkom Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. To je zato što se ne uzima u obzir nestanak zapadnih proizvoda, dok niža inflacija verovatno odražava i pad potražnje.

Kompanije u stranom ili kombinovanom vlasništvu su 2020. godine zapošljavale oko 2,8 miliona Rusa, procenuje politički naučnik Ilja Matvejev. Ako su uzmu u obzir snabdevači, do 5 miliona poslova, ili 12 odsto radne snage, zavisti od stranih investicija.

Strane kompanija će možda pronaći ruske vlasnike, a protekcionizam i veliki broj radnih mesta u vladi će sprečiti masovnu nezaposlenost. Međutim, ekonomija će biti mnogo manje produktivna što će, kako ističe Kluge, "dovesti do značajnog pada prosečnih stvarnih zarada".