18:22

01.10.2022

18:22

01.10.2022

RSE

Pitanje učenja službenih jezika na Kosovu kroz obrazovni sistem nije regulisano ni dve decenije nakon završetka rata, iako istraživanja Kancelarije poverenika za jezike, koja funkcioniše pri kabinetu premijera, pokazuju da je za tako nešto došlo vreme.

Na Kosovu su u službenoj upotrebi albanski i srpski jezik ali obrazovne institucije od sukoba na Kosovu funkcionišu u odvojenim sistemima i nemaju nikakvih dodirnih tačaka.

Tako se albanski jezik ne uči u školama koje na Kosovu funkcionišu u srpskom sistemu, kao ni srpski jezik u školama gde se nastava odvija po planu i programu Ministarstva prosvete Kosova.

Da li je društvo spremno za učenje jezika?

Poverenik za jezike na Kosovu, Slaviša Mladenović, smatra da je kompletno kosovsko društvo spremno za uvođenje učenja albanskog, odnosno srpskog jezika kroz obrazovne sisteme, napominjući da tako nešto pokazuju i njihove analize ili istraživanja.

Ipak, dodaje da odgovor na ovo pitanje zavisi i od toga "koga pitate".

"Ako pitate političare, oni će reći da društvo za to nije spremno i mislim da većina njih u tim podelama pronalazi interes. Ja smatram da društvo kao društvo zaista jeste spremno", kaže Mladenović za RSE.

U korist njegovim tvrdnjama navodi da onlajn platformu za učenje jezika posećuje oko 70.000 ljudi iz redova različitih zajednica, te dodaje da upravo taj podatak govori da običan narod želi da uči jezike komšija.

Radi se o platformu "Vocup" za učenje srpskog i albanskog jezika, koju je 2019. godine pokrenula nevladina organizacija Centar za socijalne inicijative. Za to je dobila podršku ambasade Velike Britanije na Kosovu, IOM-a, Misije UN na Kosovu (UNMIK) ali i Kancelarije poverenika za jezike.

Ova platforma sadrži video lekcije, tekstualna objašnjenja, vežbe i rečnik novih izraza. Dostupna je na putem web sajta, te Android i iOS aplikacija.

Mogućnost integracije jezika kroz izborne predmete

Iz Vlade Kosova je 26. septembra, na Evropski dan jezika, saopšteno da je Kosovo višejezično društvo i da ta vrednost ima duboke korene.

 

Inače, Evropski dan jezika je 2001. godine ustanovio Savet Evrope sa ciljem boljeg razumevanja među ljudima koji pripadaju različitim zajednicama, razvoju tolerancije i promovisanju značaja učenja jezika.

Iz Vlade Kosova, navode da je tokom protekle godine, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke, tehnologije i inovacija i Kancelarijom poverenika za jezike kreiran kurikularni okvir Kosova koji otvara mogućnost integracije jezika zajednica kao izbornih predmeta.

"Kosovo ostaje snažno posvećeno promovisanju vrednosti višejezičnosti, smatrajući da je ova vrednost sredstvo za očuvanje bogatog i raznolikog karaktera našeg društva", navedeno je pored ostalog.

Takođe od prošle akademske godine funkcioniše i četvorogodišnji studijski program na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini pod nazivom Balkanistika. U okviru tog programa se uči i srpski jezik a jedan od ciljeva je promovisanje međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana.

Studije srpskog jezika posle dve decenije u Prištini

Ove akademske godine je program Balkanistike upisalo 15 studenata.

"Imamo pristojan broj studenata koji su aplicirali za Balkanistiku na prištinskom univerzitetu a i uopšte mislim da je ta svest o neophodnosti učenja jezika okruženja porasla i da sve veći broj mladih shvata zašto je to bitno", zaključuje poverenik za jezike Slaviša Mladenović.

Pojedini prioritet daju drugim "stranim" jezicima

Miljana (18), učenica četvrtog razreda srednje Medicinske škole u Gračanici, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, nije protiv uvođenja učenja albanskog jezika kroz obrazovni sistem na Kosovu ali prioritet ipak daje drugim "stranim" jezicima.

Smatra da albanski može da se nauči van škole, te napominje da je "čovek bogatiji kada govori više jezika".

"Iz svog ličnog primera govorim to, bavim se pevanjem i pevam na dosta jezika, takođe i na albanskom, sviđa mi se naglasak reči, pogotovo u pesmama. Imaju dobru muziku", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ova učenica.

Sa druge strane, Pranvera iz Prištine, majka deteta koje ide u jednu osnovnu školu, kaže da "u ovom trenutku ne bi želela da ono uči srpski jezik kroz obrazovni sistem.

"Smatram da u ovim okolnostima, kao majka, ne bih pristala da moje dete uči srpski jezik kao obavezani, pa čak ni kao izborni predmet, jer ne vidim potrebu za tim", navodi ona i objašnjava da srpski jezik nije "internacionalni" kao engleski ili nemački.

Zašto je učenje jezika "osetljivo" pitanje

Ivana Arsić je profesorka srpskog jezika a spada u generacije koje su u školi nekada učile albanski jezik. Uprkos tome, kaže da je ponovno uvođenje učenje jezika "osetljivo" pitanje i za Srbe i za Albance i smatra da bi o eventualnoj inicijativi svi trebali da se izjasne na referendumu.

"To je više pitanje političke prirode. Nismo mi još sazreli da se ne maternji jezik uči, da Srbi uče albanski a Albanci srpski. To bi trebalo da se reši na neki viši nivo. Pretpostavljam da bi najbolje rešenje bilo referendum. Da svi odlučimo o tome. Ali, mislim da smo svi još uvek osetljivi na to pitanje", smatra profesorka Arsić.

Kosovsko društvo je podeljeno nakon ratnih sukoba a Priština i Beograd pokušavaju da postignu normalizaciju odnosa kroz dijalog, koji se vodi posredstvom Evropske unije.

Takođe, Zana (Hoxha) Hodža iz nevladine organizacije Artpolis, koja se pored ostalog bavi promocijom socijalnog dijaloga, ukazuje da je kosovsko društvo prošlo kroz težak ratni i posleratni period, te da je zbog toga teško uvesti učenje jezika kroz obrazovne institucije.

Navodi i da starije generacije iz redova albanske zajednice uglavnom govore srpski jer, kako kaže, u vreme Jugoslavije, a potom i režima Slobodana Miloševića, nisu mogli da funkcionišu bez poznavanja jezika.

Trenutno, zbog "paralelnog" sistema obrazovanja, ne vidi mogućnost da mlađe generacije nauče u školi albanski odnosno srpski.

"Sve dok se takva situacija ne promeni i dok obrazovni sistem nije zajednički, ne vidim da može biti napretka u tom pravcu, jer postoji veliki gnev među dve etničke grupe, u zvaničnom aspektu", kaže ona.

Jezik i tolerancija

Ipak, Hodža napominje da je situacija drugačija sa društvenog aspekta.

"Tokom našeg rada i aktivnosti sa mladima iz svih zajednica koje žive na Kosovu, vidim želju i volju da govorimo tuđim jezikom, posebno među albanskom i srpskom omladinom. Na našim radionicama oni su oduševljeni kada uče jezik drugih", navodi Hodža.

Ponavlja da je učenje albanskog ili srpskog jezika osetljiva tema ali da ipak može doprineti toleranciji, pa kao primer navodi njihove radionice na kojima se kroz kulturne i umetničke aktivnosti promoviše multietničnost i socijalni dijalog.

"Uključujemo mlade u performanse, treninge, volonterski rad i podstičemo ih da govore svojim jezikom, omogućavamo im i prevod kako bi svi mogli da čuju jezike, da upoznaju razlike i zajedništva, ali i da razmenjuju kulture", kaže ona.

Zaključuje i da mladima na Kosovu iz redova svih zajednica, pružaju mogućnost integracije kroz umetnost, posebno pozorište.

"Ono predstavlja kreativnu stranu predavanja, gde javnost nije pasivni slušalac, kao što se dešava u školama, već je aktivan učesnik teme, koja na različite načine može doprineti razvoju društva baveći se različitim temama, uključujući i pitanje jezika", kaže Hodža.

Na svetu postoji između šest i sedam hiljada jezika a na evropskom kontinentu je u upotrebi oko 200 različitih jezika, podaci su Evropske komisije.