14:29

28.09.2022

14:29

28.09.2022

RSE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći o navodnim pritiscima na Srbiju, rekao 28. septembra da je "birokratski dokument bez ikakve suštinske snage" iskorišćen u medijima kao napad na Srbiju.

Vučić nije precizirao o kom dokumentu je reč, ali njegova izjava dolazi u danima nakon upućenih kritika Evropske unije Srbiji zbog potpisivanja dokumenta sa predstavnicima Ruske Federacije.

Ministri spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su 23. septembra Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova za 2023-2024. godinu je potpisan u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ovo je prvi diplomatski dokument na visokom nivou koji su Srbija i Rusija potpisale od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Njegova sadržina nije javno objavljena.

Portparol Unije Peter Stano izjavio je 26. septembra da je EU "ozbiljno zabrinuta" zbog približavanja odnosa Srbije sa Rusijom.

mbasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre (Emanuele Giafret) izjavio je 26. septembra da EU u aktuelnim okolnostima "očekuje od Srbije da stane uz nju u odbrani evropskih vrednosti i međunarodnog prava".

"Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa Rusijom Srbija je poslala potpuno suprotnu poruku, bez obzira što je rekla da neće priznati rezultate referenduma koji Rusija sprovodi na okupiranoj teritoriji Ukrajine", rekao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je 25. septembra u svojoj reakciji da je potpisivanje "plana konsultacija" ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije "udarac" na proces pridruživanja Evropskoj uniji (EU) na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Srbije se 24. septembra u Njujorku se susreo sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim. Iako se ne navode detalji tog sastanka na sajtu predsednika Srbije, oni se mogu naći na sajtu ministarstva spoljnih poslova Rusije.

'Srbija neće priznati pripajanje ukrajinskih regiona Rusiji'

Vučić je 28. septembra novinarima rekao i da Srbija "ne može i neće da prizna" pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji na osnovu sprovedenih referenduma.

Referendumi koje su Zapad i Ujedinjene nacije nazvali "lažnim" glasanjima održani su između 23. i 27. septembra u delovima ukrajinskih regiona Zaporožja, Luganska, Donjecka i Hersona koji su pod vojnom okupacijom Moskve. Teritorije čine oko 15 posto teritorije Ukrajine.

“Srbija se drži međunarodnog javnog prava, povelje Ujedinjenih nacija, rezolucija Ujedinjenjih nacija. Mi štitimo sopstveni teritorijalni integritet i u našem je najboljem interesu da štitimo teritorijalni integritet međunarodno priznatih zemalja”, rekao je Vučić.

Dodao je da u suprotnom Srbija ne bi više imala "nikakvu poziciju, ne samo oko Kosova".

Vlasti u Srbiji su glasale za nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama kojima se Rusija osuđuje zbog invazije na Ukrajinu.

Ipak, Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, odbija da uskladi svoju politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji.

Sa druge strane, zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i blokiraju njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, u čemu im najveću podršku pružaju Rusija i Kina.

Bivša pokrajina Srbije Kosovo proglasila je nezavisnost 2008. godine.