18:26

20.05.2022

18:26

20.05.2022

Anamari Repić, RTK/Beograd

Pitanje uvođenja sankcija Rusiji je glavna tema skoro svih susreta predstavnika Srbije sa nekim stranim zvaničnikom iz EU i uopšte sa zapada, ali još uvek nema naznaka da će Beograd promeniti stav. U analizi RTK2, poznavaoca prilika ocenuju da će zapad nastaviti da insistira, a kakav će biti ishod “niko ne zna”.

Srpski zvaničnici gotovo svakodnevno uveravaju zapadne predstavnike da je punopravno članstvo u EU spoljnopolitički cilj broj jedan za Srbiju. Ali, EU traži od Srbije usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom, što, kako je nedavno rekao šef diplomatije EU Žozep Borelj, znači uvođenje sankcija Rusiji.

Jedan od najznačajnijih poziva stigao je nedavno od zemalja članica Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. I dok srpski zvaničnici ističu da je Srbija već podržala brojne rezolucije UN kojima se osuđuje ruska agresija, nema naznaka da će se skoro pridružiti odluci Brisela.

Poznavaoci prilika ističu da je stav zapada nedosmislen, a da bilo koje rešenje neće biti bez posledica po Srbiju. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, kaže za RTK2 da i Evropljani i Amerikanci pritiskaju Srbiju jer ne sme da dozvole da postoji zemlja te veličine koja je na putu ka EU a da bude jedina koja nije usladila politiku sa EU u ovom dramatičnom trenutku.

“Da se nije desio rat u Ukrajini usklađivanje te politike bi išlo polako do onog trenutka kad bude primljena u EU. Ja ne znam na koji način će se cela stvar rasplesti, zasada i Vučić i vladajuća garnitura ostaju pri tome, ovde je ona varijanta ne valja ako uzmeš ne valja ne uzmeš, u svakoj varijanti ćeš imati posledice”, smatra Popov.  

“Pitanje je koliko je aktuelni stav Srbije održiv”, dodaje on.

Da se strateški prostor Srbiji smanjio smatra i Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka, dodajući da se taj prostor “kako veme prolazi sve više smanjuje”. Đukanović kaže da je teško uvesti sankcije kada to nije urađeno na početku kada su ih i drugi akteri uveli. Stoga je, kaže on, pozicija Srbije dodatno komplikovana.

“Uticaji sa zapada će biti prilično jaki, oni su već sada jaki, i više nego nedvosmisleni. Ne postoji značajna mogućnost da dođe do prolongiranja a da nemamo neku vrstu reakcije EU i SAD po ovom pitanju, dok sa druge strane ne vidim ni jasne naznake da će Beograd u neko dogledno vreme uvesti čitav korpus sankcija koje je EU sukcesivno donosila od početka rata u Ukrajini”, kaže Đukanović.

Nakon ruske agresije na Ukrajinu, sedenje na dve stolice Beograda - i zapad i Rusija - nije održivo. Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji Srbija je u obavezi da podrži stav Brisela. Da odustane od evropskih integracija, prema izjavama zvaničnika, to ne namerava.

Predsednik Vučić je rekao u četvrtak u Beogradu nakon sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom da je “cilj Srbije punopravno članstvo u EU”. Istovremeno, Srbija traži od zapada da razume njen odnos prema Rusiji i nedonošenje sakcija pre svega jer je energetski zavisna od ruskog gasa.  

Popov ukazuje da pred Srbijom nema dobrih varijanti, jer svaka donosi posledice. Pored pritiska zapada, ističe Popov, Vučić će imati problem sa javnim mnjenjem zbog godina ukazivanja da su Rusi ne samo najveći politički već i privredni partner, dok je Evropa godinama bila u drugom planu.

“Ako uvede sankcije on će imati problem sa javnim mnjenjem i sa Rusima u pregovorima oko cene gasa. S druge strane, ako ne uvede sankcije onda će odgovor Evrope biti višestruk”, kaže Popov dodajući da su neki evropski političari govori o mogućnosti da se zaustave pregovore.

“Ovo je posledica jedne dugogodišnje pogrešno vođene politike. Ne može se sedeti na dve stolice i računati da nećeš u jednom trenutku da se opredeliš za jednu ili drugu stolicu”, dodaje on.

Prema oceni Đukanovića, uticaji sa zapada će biti prilično jaki, ali kako smatra “odluka će morati ili da sačeka ili je veoma veliko pitanje da li će uopšte biti doneta”. Komentarišući mogućnost da se odluka o sankcijama donese nakon konstituisanja novih institucija, Đukanović kaže da to nije neophodno.

“Verujem da bi nekima u Beogradu odgovarala mogućnost da se sačeka formiranje nove vlade, međutim mislim da i tehnička vlada može da donese tu vrstu aranžmana, odnosno da usvoji paket sankcija. Nije nužno da vlada bude u punom kapacitetu”, ističe Đukanović.  

Vlasti Srbije ukazuju da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine i da se protive ruskoj agresiji na Ukrajinu. Srbija se do sada uskladila sa nekim sankcijama EU oko Ukrajine, koje nisu direktno povezane sa ruskom agresijom, a koje su usmerene na Belorusiju.

Pored toga, Srbija je u Generalnoj skupštini UN podržala nekoliko rezolucija kojima se osuđuje agresije Rusije na Ukrajinu. Međutim, to nije dovoljno, jer kako je rekao Vučić Srbija je jedina zemlja koja nije uvela sankcija Rusiji zbog čega se nalazi pod ogromnim pritiskom.

“To nama pravi velike probleme i pritisci će biti sve veći”, rekao je Vučić.